DUGO PUTOVANJE KUĆI dan treći: Baja - Sombor

Treći dan našeg puta, subota, 8. avgust je počeo kao i prethodna dva, sunčano i najavljujući vrućinu. Posle doručka u jednoj pekari bili smo spremni da napustimo Baju.

Oprošaj sa hostelom kojim baš i nismo oduševljeni

Iz Baje smo na jug, ka Mohaču, krenuli oko 8 sati. Trebalo je da pređemo oko 90 km do Sombora tog dana, a nekih 60-tak km do granice. Prvih 35 km, do Ujmohača, smo pratili EuroVelo 6 rutu uz Dunav i mogu vam reći da taj put zna da bude prilično monoton. Ujmohač se inače nalazi na suprotnoj strani Dunava u odnosu na Mohač, grad čuven po dve bitke protiv Turaka koje su tu vođene u XVI i XVII veku. Ova dva grada (ili selo i grad, ako vam je draže) su povezana trajektom. Da bi izbegli vrućinu, nismo svraćali u Mohač već smo produžili ka Hercegsantu ( ili Santovu, kako se zove na srpskom), selu na samoj granici sa Srbijom.

Znak da smo već blizu Srbije

U Hercegsanto smo stigli oko  11:30 i odlučili smo da tu napravimo pauzu. Nakon pića u jednom "kafeu" (kafe je pod navodnicima zato što je u pitanju više kiosk sa malom baštom), rešili smo da
svratimo u obližnji market i potrošimo preostale forinte. Na šta u mađarskom marketu potrošiti forinte, ako ne na kobasice i sir? Naravno kupili smo i nešto za piće....da nam se nađe. Sve u svemu, kupovina je bila uspešna i forinte potrošene.

Na granični prelaz, koji je bio jezivo pust, smo stigli oko 12:30. Nakon radoznalosti i pitanja vezanih za naš put, a kasnije i oduševljenja, kako mađarskog tako i našeg pograničnog policajca, u Srbiju smo ušli posle svega par minuta.

Trenutak kada smo ni tamo ni ovamo

Napokon u Srbiji

Nastavili smo put ka Somboru, sa izvesnim olakšanjem, ako ni zbog čega drugog a ono zbog činjenice da će svuda da te razumeju i da u svakoj prodavnici primaju dinare.

Put smo nastavili preko Bačkog Brega, Koluta, Bezdana i dalje ka Bačkom Monoštoru i Somboru.

Znak u Bezdanu

Po ulasku u Bački Monoštor dočekalo nas je iznenađenje, pravi vašar. U pitanju je bila tradicionalna manifestacija "Bodrog fest", nazvana tako po srednjevekovnom gradu Bodrogu za koji se veruje da se nalazio na prostoru današnjeg Bačkog Monoštora.

Fest, i to kakav

U okviru ove manifestacije je je održano i takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša "Bodroški kotlić", pa je bilo šteta ne ostati malo i ne probati. Naravno, pored ribljeg paprikaša bilo je tu još puno raznih jela.

Cena, prava sitnica

Neko ribu, neko divljač....bitno da je paprikaš tu....a i hladan jelen

Posle obilnog ručka i par sati odmora, nastavili smo put ka Somboru i biciklističkom kampu LongTour. LongTour je specifičan po dve stvari: to je kamp u centru grada (napravljen u dvorištu porodične kuće) i otvoren je isključivo za bicikliste. Prema tome, vi koji čitate ovo, ako ne vozite bicikle nemate šta da tražite tamo.

Odmah po dolasku u kamp dočekala nas je jedna familijarna atmosfera i domaćini Ivanka i Peđa. Moram da napomenem da su nam oni, još kada smo se prvi put čuli telefonom da rezervišem smeštaj, izašli u susret i dvokrevetni apartman preuredili u trokrevetni.

Kafa dobrodošlice sa domaćicom - domaćin je sa druge strane objektiva (photo by Peđa Bandin)

Spavaći deo

Ulaz u kuhinju

Mini kuhinja

Kupatilio

Ma koliko je u samom kampu prijatno, trebalo je malo izaći i u grad kada smo već tu. Od domaćina smo, naravno, dobili savete gde može dobro da se jede i koja su mesta dobra za izlazak.

Nebo nad Somborom

Skupština grada Sombora

Igra svetla

Kada je došlo vreme za večeru, po preporuci domaćina, otišli smo u restoran "Plitvice"....i nismo se pokajali.

Skriboman na večeri sa duhovima

Noć je polako padala i bilo je vreme za povratak u kamp.

Noć u gradskom parku

Mojom greškom (zaboravio sam da podesim alarm na telefonu) tu noć smo spavali duže nego što smo planirali. Umesto u 6, probudili smo se tek kada smo čuli glasove u dvorištu oko 7 sati. Trebalo je spakovati se i doručkovati, ali pre svega popiti kafu.

Jutarnja kafa sa domaćinom

Posle obilnog doručka (sećate se onih kobasica i sira iz Hercegsanta?) trebalo je  i proveriti bicikle pred polazak.

Poslednje provere pred polazak (photo by Peđa Bandin)

Još jedna zanimljivost vezana za kamp je ta da svi gosti ostavljaju svoj trag, potpisima na zidu.

Nadam se da ovo neće krečiti još puno puno godina (photo by Peđa Bandin)

Zid uspomena

Ovaj kamp bih preporučio svakom biciklisti koji se zadesi u Somboru, jer vidi se da ga, sa puno entuzijazma, vode biciklisti za bicikliste. Ne znam za ostale, ali ja ću se sigurno vratiti....makar došao autom do Sombora i poneo bicikl koji je jedina ulaznica za kamp.

Selfi sa domaćinima

Vreme je proletelo u ovako prijatnom okruženju, i za tili čas sat je označio 10 sati. Ma koliko nam bilo lepo, trebalo je krenuti i ako je moguče izbeći vrućinu. Čekalo nas je preko 70 km vožnje do sledeće destinacije - Bačke Palanke.

Ispraćaj na dalek put (photo by Ivanka Ognjanov)